Nismo u kokošinjcu. Ali, možete se nasmijati. Možda smo mu blizu. Tko bi znao?

– Vidi ove koke! Žene, jeste li to često čule?!

Bijeg je ovo iz grada. Za vikend. Kako se najavljivalo, to je trebao biti vikend za odmor na seoskom imanju. Nešto jako lijepo. Što nas opusti i smiri. Zaboravimo na sve…

– Idem grade ja na selo! Tamo nude toplo jelo! Sve domaće i sve fino! Rakijicu, crno vino!

Tako je netko zapjevao napuštajući svoj rodni grad. Je li tako? Nemojte se sramiti, pa svi nekada zapjevamo!
A nekada kroz prozor “retro” kućice samo gledamo, kukuriku i kokodak! Pa krene razgovor…

– Ove kokoši samo kokodak, kokodak, ništa drugo ne znaju! – reći će dragi.
– Ma nemoj. Misliš li to na nas, žene?
– Ma, nije draga. Pogledaj kroz prozor. Samo se vrte u krug i jure jadnog pijetla. Umjesto da je obratno. Ubit će ga. Pogledaj, jadan samo što ne umre!
– Ma nemoj. Misliš li to na nas, žene?
– Koliko samo djece imaju! Mislim da je pijetlu odzvonilo! Već ga vidim u loncu! A ove kokoši i dalje ništa na rade, samo kokodak, kokodak. Svi pilići idu za njim!
– A da mu ti odeš malo pomoći?!
– Kako? Ne znam…
– Ne znaš! Provocirati znaš! Ovo je trebao biti miran i lijep vikend za nas! Ja idem doma!
– Ali draga…

Kukuriku! Kokodak, kokodak…

Povezano: Sam svoj gazda! Dobra “makina”, dobar look i outlook!