Nije Ivek najsretniji kada mora u kupovinu. Može, ali ako kupuje auto, televizor, mobitel… No, kada osjeti da mora u kupovinu sa ženom, u nekoliko minuta smisli stotinu isprika.

Slatkorječivo on pokuša manipulirati, dozivati sreću i pomoć od Boga. Baš to jutro ga boli glava i mora leći. A, ako to ne prođe, može reći da ga prijatelj zove i mora hitno k njemu. Oh, razlozi, kako vas je lijepo imati pri ruci.
– Ivek! Što to radiš? – upita žena Iveka u trgovini.
– Nikaj! Ja sem pristojan. Samo sem se izul.
– Obuj patike. Svi gledaju u nas.
– Pa kaj onda. Meni je vruće. I drugi bi se izuli da ih neje sram. Drže se fini.
– Šuti. Smiju ti se.
– Neka se smiju. Budu se smijali samo do Badnjaka, posle više ne. Kada vide račune, majko moja!!! Sve si budu skinuli od muke!
– Ivek! A gdje su djeca?
– Tu su negde. Kaj se bojiš? Nesu se izgubili u šumi pri nami, ne budu ni u šopingu!
– A zašto ti uopće stojiš Ivek u redu gdje i ja? Ja ću sama platiti što sam kupila.
– E, pa imam ja valjani razlog za to. Da se ne skineš! Ti si se ženo vužgala! Goriš! Pak ja znam da ti je jako vruće! Kaj misliš, da ja nesam niti malo telegentan?
– Inteligentan!
– Kako god. Mrzim se ovo. I mrzim jutro. I posle toga to, da budem moral najti decu. I svi budu vikali na mene! Ja sem za sve kriv! Bez obzira kaj sem tak dober i miran. I lep…telegentan.
– Inteligentan.
– Dosta mi je više da me ispravljaš. Idem na jenu pivu!