Kada sam postala sretna?
Kad sam naučila jasno reći DA kad nešto želim,
kad sam naučila odlučno reći NE kad nešto ne želim,
kad sam naučila reći NE ZNAM za ono što ne znam,
kad sam počela cijeniti sebe i ono što znam.
Zar se sve mora znati? Zar se sve mora prihvaćati?
Kad sam neiskrene ljude oko sebe i one koje njih brane,
maknula iz svog života da ne troše moje dane.
Kad sam od nekvalitetnih ljudi prestala očekivati kvalitetu,
kad sam se okružila dobrim i iskrenim ljudima kojih ima puno na ovome svijetu.
Zar da živim po špranci koju nameću drugi? Zar da sreću prepuštam tugi?
Ne zna svatko davati ljubav, veselje i sreću,
Da bi to mogao, moraš imati veliko srce i biti od sebičnosti veći.
Sretna sam postala kad sam shvatila da je moj život dragocjen dar,
moja kreativna podloga, moja prilika, moja odgovornost, moja stvar.
🙂