Ljubi li to sunce u cik zore rijeku Dravu, ili je to roj od tisuću kapi zlatom tkan? Ne govori. Ne nameće se. Ne smeta snu ni javi. Samo tiho, u miru žubori…
U malom rukavcu ove prekrasne rijeke sjedi ribič i mašta. Mogao bi još koji sat odspavati. Mogao bi ljubiti ovu tišinu i grliti svaki val, ali njegova žena ne odustaje od priče…
– Čuj Mato, nesmo zeli luka. Slanine jesmo. Dobro, tu su.v košari. Sira jesmo. Voda je tu. Za mene. Ti buš i tak vino pil. Lepo sem ti rekla da je reka Drava huda. Neje se dobro ž njom šaliti. Napiješ se i opaneš vu vodu! Jel ti to bistro, kaj ti velim?
– Je. Voda je tako bistra. Samo mi još tišina fali i sve bi bilo u redu.
– I meni fali tišina! Baba doma viče. Deca viču! I kokoši i pevec! Se to v jeden glas kaj jadna ne čujem ni svoje misli. Kaj ne? Zato sem si rekla, da moram s tebom v ribičiju!
– Mislim da bi ti doma bilo bolje. A, imala si priliku i otići na more. Nisi htjela.
– Je ti neka prilika. Istina je da sestra ima kuću na moru, ali znaš kak je to. Saku godinu idem tamo. Sram me je. Bolje je tu polek Drave.
– Je. Bolje je tu pokraj Drave, ali ako je tišina. Mislim da su se ribe odavno razbježale. I njima ideš na živce…
– Ja?! Daj se malo sredi. I zakaj ne pripovedaš kajkavski? Kaj si ti neki veliki gospon? Ti se svojega dijalekta sramiš? Pogledaj si one na moru. Svaka im čast. Oni svoj čakavski i dedovinu prav vole i ponose se ž njom.
– Molim te malo zašuti. Samo pola sata.
– Dobro. Bum probala…
Je li tišina trajala deset minuta?! Tko zna. Sigurno je bilo kraće. Naš se ribič prepustio mašti. Na plaži žena u kupaćem kostimu. Blizu njega. Maže si tijelo uljem da ne izgori. Na glavi joj slamnati šešir. Nešto pjevuši. Ne čuje dobro koja je to pjesma. Predivna je ta riba. Oko metar sedamdeset. Njegova procjena. Uh! Da mu je tu ribu uloviti!
– Oprosti mi ja ne mrem više. Moram nekaj reći. Jesi gladen? Sunce je već visoko, trebal bi nekaj deti v zube. Hej! Tebi velim!
– Dravska riba! Metar sedamdeset! Kako je seksi! Eh, da je moja…
– Hej! O čemu ti? Kakva riba? Nema je. Ništ nemaš v kanti!
– Bila je tu! Malo prije. I pobjegla je radi tebe. Nisu samo ribe poludjele od tebe, nego si i moju maštu ubila. Moj mir. Moje sve…
– Kaj ti o nekoj ženi maštaš? Metar sedamdeset. Ima li ona ime, ili je neka dravska vila? Dobiš ti vilu i ribu i se! Odma doma! Kreći!
Dravska riba. Ime joj neznano. Ime joj ispisano u valu što putuje prema vječnosti. Ima li veće ljepote od toga?
Povezano: Za sve je krivo pile
