Tražim se?! Kako je moguće to reći, ili uopće pomisliti na to da tražiš sam sebe? Da se vidiš, ili ne vidiš u nečemu. Moguće je, sve dok ulogu traženja ne preuzme nečija neukrotiva mašta, ili mala šala kao stvorena za taj dan. Neka je, veseli…
Kada ti je dosadno, kada ne znaš što bi sa sobom, sjedneš i razmišljaš. Tražiš se u svačemu, ali se ne nalaziš ni u čemu. Ne vidiš se u pospremanju kuće. Ne vidiš se u peglanju. Niti u kuhanju. Ne daj Bože! U tome se taj dan uopće ne vidiš. I ne vidiš se u nekakvom ozbiljnom razgovoru. Ah, tebi je izgleda do šale!? Ne. Nije ti do šale. Ni to ne dolazi u obzir.
I tako kreneš otvarati ormare. Ideš iz sobe u sobu. Uzdišeš i jaučeš. Gledaš ispod kreveta. I opet gledaš ispod kreveta. Zašto je tamo tako zanimljivo? Možda se upravo tražiš ispod njega. Ma, ne. Nije bitno što je rekao suprug. Nema tamo ničega.
– Ženo draga! Hoćeš li se konačno smiriti? Od jutra tumaraš kućom kao zombi. Otvaraš. Zatvaraš. Rušiš. Jesi li nešto izgubila?
– Tražim se!
– Tražiš se?! A, ja sam te evo već pronašao! Kao što sam uradio i prije dvadeset godina u parku. Kada si plakala na klupi. Ja sam te prvi našao. I još uvijek se pitam, je li to bio moj sretan dan? Ja te trenutno vidim u kupovini. A, poslije te vidim na kavi. Pa kod mame na ručku. Pa kod sestre na kavi…Tamo ćeš se naći, vjeruj mi. Evo ti kartica. Hoćeš ih još. Sve na moj račun danas. Samo daj da se malo odmorim. Rano sam s puta došao. Molim te…
Još samo jedna sitnica. Zašto si tako dugo gledala ispod kreveta?!
– Tebe sam ispod kreveta našla. Tvoje riječi. Nije čisto draga moja, ako ispod kreveta nađem paučinu. Nema je danas. Zato sam tako dugo gledala. Nisam se mogla nikako pronaći…
Povezano: Ja ne pratim svoju susjedu!?
