Svaka priča o prijateljstvu je različita i jedinstvena. Svako prijateljstvo ima svoju priču. Evo jedne kreativne priče o stvaralaštvu dvije prijateljice…
Priča počinje kada sam prije nekoliko godina upoznala svoju prijateljicu Maju, zajedno smo išle na talijanski i tako smo se nekako odmah i skužile.
Obje smo tada studirale, ja upravno pravo (što je skroz nešto nekreativno i nisam s time zadovoljna, ali eto, kako je – tako je) a ona je po struci restaurator (slika, kipova i sl..).
Ona voli izrađivati sve i svašta od razno raznih materijala, (košarice, kipiće, jaja za Uskrs..) a i ja sam oduvijek naginjala bojama, kistovima, salvetama i sličnim sitnicama.
Svaka naša kava/čaj/palačinka završi s hrpom kreativnih ideja, i onim ostvarivim , ali i onim neostvarivim 😀
Zadnje smo smislile da idemo zajedno u Firencu u školu – ona restaurirati, a ja učiti jezik 🙂
Planiramo jednog dana dijeliti ured, baviti se zajedno nečime, imamo svoju knjigu u koju sve i svašta upisujemo, a između ostalog radimo ogroman popis na čemu smo zahvalne pa svaki put kad se vidimo razmijenimo.
Maja me naučila da sve moram čuvati što mi može za nešto zatrebati, tako da sad imam punu kutiju salveta, ukrasnih papirića, figurica, ljepila, kistova, boja, kamenčića, školjkica, njezinih stiropor kuglica, šljokica, šablona, akrila za drvo, brus-papira i, najvažnije – drvenih kutijica koje uređujem u ono slobodno vrijeme koje sam spomenula na početku.
Uzmem svoju kutiju, pobacam sve po svuda i krenem.
Napunim ih slatkišima pa ih poklonim prijateljicama za rođendan 🙂
Najveći izazov i najbolji dio posla mi je salveta – koju izabrati od toliko motiva, a nakon odabira uživam u lijepljenju te iste salvete na kutijicu jer u trenu dobije neku drugu dimenziju, a tek kad se osuši… 🙂
Dorotea Puač
